Beograd 15. septembar 2021. godine.
U svečanoj sali Islamske zajednice Srbije, pored Bajrakli džamije, održana je prva Halal tradicionalna trpeza u sklopu koje je održana promocija knjige “Sabihina sofra” Sabihe Dacić.
Svečanosti su prisustvovali predstavnici Vlade Republike Srbije, predstavnici državnih organa, ambasadori i zamenici ambasadora mnogobrojnih država, predstavnici medija, kao i učesnici javnog i kulturnog života.
Svečanost je započela učenjem Kur’ana od strane hafiza Tahsina Tosuna, nakon čega se prisutnima obratio muftija beogradski, Mustafa ef. Jusufspahić.
Muftija beogradski je poželeo dobrodošlicu gostima istakavši da je Bajrakli džamija, skoro 500 godina, mesto koje okuplja sve ljude u ime dobra. „Ova džamija je još od 1967.godine kada je rahmetli muftija Hamdija Jusufspahić došao u Beograd, prošla kroz razna iskušenja ali ono što je najveće bogatstvo ove džamije i Islamske zajednice Srbije jesu upravo ljudi, prijatelji džamije koji su tu u dobru i zlu.
Nakon učenja Kur’ana od strane cenjenog hafiza, muftija Jusufspahić je održao prezentaciju o važnosti halala u životu svakog muslimana.
„Halal je reč arapskog porekla koja označava sve ono što je muslimanima dozvoljeno, legalno, ispravno dobro i čisto. To nije termin koji se može vezati samo za ishranu, već se on koristi u svakom segmentu života muslimana.
Reč suprotna halalau i ona koja označava zabranu jeste reč haram. Dakle, halal i haram su reči koje prožimaju kroz čitav živto svakog muslimana u svetu. Ovde, u Beogradu, već punih 40 godina postoji naša „Halal“ agencija koja se bavi ispitivvanjem proizvoda i sertifikacijom istih koji ispunjavaju uslove halal standarda. Halal ishrana je stroga dužnost svakom muslimanu i, kao takva je sastavni deo vere islama. S druge strane, sve je veća potražnja halal proizvoda kod nemuslimana koji u halalu vide viok kvalitet i zdravu hranu. To i jeste poruka vodilja od Boga nam data u Kur’anu gde se Bog obraća celom čovečanstvu, a ne samo pripadniciam jedne vere, nacije ili rade. Dakle, halal je poziv celom čovečanstvu na zdrav život.“
Nakon muftije beogradskog, prisutnima se obratila magistar islamske teologija Muna Jusufspahić. Njeno obraćanje se ticalo stava islama o ženi.
„Današnjim okupljanjem mi zadovoljavamo našeg Stvoritelja koji nas je stvorio različitima da bismo se upoznali. Stoga, hvala Vam što ste došli!
Neumorno se želi dokazati da je žena u islamu obespravljena i zanemarena. Da su ugušene njene želje, težnje, veštine i umeće, da je obesmišljeno njeno obrazovanje. Ako pogledamo istoriju pre dolaska islama, moramo priznati da je žena bila izložena velikoj nepravdi. Usuđujem se reći da je svako zlo, malo i veliko, proisteklo iz neznanja. Tako su žene pre islama bile lišene svakog prava na nasledstvo, edukaciju, na ravnopravan život. U vreme paganstva, a to je svakako vreme pre islama jer islam briše i najmanji obris paganstva i paganskih običaja, očevi su zakopavali živu žensku decu. Zastrašujuće zar ne? To je bio običaj predislamskih Arapa koji su na žensko novorođenče gledali kao na simbol srama, stida, a na dečaka kao na simbol snage, ponosa, nastavljača loze. Danas, nažalost, i dalje žene zakopavaju žive tako što od njih društvo očekuje da budu supruge, majke, domaćice, poslovne žene, da se dokažu i pokažu na svakom polju, ali i dalje gledajući u njih, a ne u ono što su osmislile, napisale i napravile.
Dolaskom islama, Časni Kur’an kao temelj i izvor, kao knjiga Apsolutnog Znanja, ženi daje apsolutno pravo na slobodan život i na slobodu izbora. Na šta mislim kada ovo kažem? Navešću samo neke primere.
Žena u islamu je ulaznica za raj. Svom ocu je karta za raj, svom mužu je takođe ulaznica za raj i svom sinu i ćerki je takođe karta za raj. Ali isto tako, žena u islamu može da izabere da ne bude supruga i majka i to ne anulira njen ulazak u Džennet jer njen odnos sa Stvoriteljem, je samo njen, ličan i dubok, ona sama, bez statusa supruge i majke, može ući u raj i biti ravnopravan stanovnik sa svima ostalima.
Žena u islamu može biti najbolja doktorka, najučenija profesorka, najčuvenija kuvarica, ali ne mora ništa od toga ukoliko ne želi i ukoliko to nije njen izbor.
Žena u islamu poseduje svoj imetak koji nikada i nikome ne mora dati, jedino ukoliko želi da pokloni i velikodušno dodeli, u suprotnom nikome nije dužna odgovarati za svoju platu i kako ju je potrošila. Islam dolazi, izdvaja žensku decu kao poseban dar, posebnu blagodat, daruje im slobodu izbora, ravnopravnost sa muškarcima u dobrim i lošim delima ističući posebnu nagradu onima koji se lepo brinu o svojim ćerkama i suprugama.
Islam donosi promene. On ne poznaje pol, rasu, društveni status. Islam ne deli ljude na bele i crne, bogate i siromašne, žene i muškarce. Gospodar ne gleda naša tela, već naša srca i to je jedina razlika koja je priznata u islamu. Stanje našeg srca.
Kur’an spominje i ime žene, Merjem, majke Isaa alejhis-selam, govoreći o njoj kao o najboljoj ženi svih vremena. Žene kojima je Džennet- raj obećan bile su preduzetnice, majke i supruge (Hatidža, radijallahu anha), bile su dobre ćerke dobrih očeva i dobre supruge dobrih supruga, i još bolji prenosioci znanja (Aiša radijallahu anha) ali pre svega žene koje su svojim primerom pokazale islamsko načelo da je ženina obaveza da se obrazuje, da uči, da istražuje.
Žena u islamu je osoba sa dignitetom, sa jednakim pravima i obavezama. Ona je deo društva ,i to aktivni deo društva gde ima obavezu da nagovara na dobro i odvraća od zla. Ne postoji ni jedna predaja, ajet ili hadis koja isključuje ženu iz društvenog i političkog zivota.
Naš Poslanik Muhammed, alejhis-selam, na oproštajnom hadžu, svom poslednjem hodočašću svetom mestu je poručio:
“Lepo se ophodite prema vašim ženama.” A u drugom hadisu kaže Poslanik sallallahu alejhi ve sellem: “Najbolji od vas su oni koji su najbolji prema svojim ženama.”
To je mera islama. Najbolji si ukoliko si najbolji prema svojoj supruzi,“ kazala je između ostalog Muna Jusufspahić.
Na kraju se prisutnima obratila i Sabiha Dacić, autorka kulinarske knjige „Sabihina sofra“, urednica/učesnica emisiije na Kičn televiziji (Kitchen TV).
„Dokaz da dobra hrana spaja ljude, bez obzira na poreklo i nacionalnost, je i naš večerašnji susret. Ja sam za Vas večeras spremila nekih dvadesetak saftali jela. To su jela koja su donela Osmanlije na naše prostore i time obogatili našu kuhinju. Bošnjaci su jedna od nacionalnih manjina u Srbiji, i moram se od srca zahvaliti Ministarstvu turizma koje je podržalo moj projekat „Bošnjačka sofra saftali jela“ i nadam se da ćemo i dalje imati lepu saradnju i da sačuvamo od zaborava još mnogo toga.
Kada smo snimili prvi serijal i kada je počeo da se emituje, počela sam da dobijam mnogo poruka. Tada uviđam da se ta starina, to nasleđe od naših bika, baka, nana uvek voli i ceni. Onda dolazim na ideju da pitam redakciju o čemu se radi, oni odgovaraju da su upravo te moje emisije, potaknute nasleđem naših nana, upravo najgledanije emisije na Kitchen tv-u. Zato sam odlučila da sednem i da pišem. Tri godine sam sedela i zapisivala sve hićaje, priče, starinska jela i sve sam sažela u jedan kuvar koji nije običan kuvar. To je kuvar koji čuva priče pitke i istinite naših voljenih starica i ispod tih priča ima određena vrsta jela koja je vezana za određeni adet, običaj. Zahvala pripada Uzvišenom, pa onda mojim gledaocima koji su mi dali vetar u leđa sa svojom podrškom i ovo je zajednički uspeh, vas kao moje publike i Kitchen televizije. Prvo probajte moju sofru koja je izložena pa ako Vam se dopadne onda idemo u nove projekte.
Hvala Vam svima na ovako divnoj podršci!“
